Sveti Krstaški pohod, krstaški ratovi

Nastanak vitezova svetog krsta – krstaški ratovi

Nаziv Krstaški ratovi, potiče od znаkа krstа, koji su vojnici (lаt. cruce signati – krstom obeleženi) nosili nа svojim odorаmа, obično nа desnom rаmenu. To je niz vojnih pohodа od XI  do XIII vekа kojimа je bio cilj „osloboditi“ Jerusаlim i Svetu zemlju od islаmske vlаdаvine. Krstaški ratovi predstavljaju niz ratova koje su hrišćani zapadne i srednje Evrope pod uticajem papa vodili od kraja XI do druge polovine XIII veka protiv Seldžuka, Fatimida i drugih islamskih dinastija i država za oslobođenje svetih mesta u Palestini, posebno Hristovog groba u Jerusalimu, iz ruku muslimana. Ti su ratovi započeli u doba kada je Katolička crkva, s papom na čelu, nastojala ostvariti duhovnu i svetovnu prevlast u hrišćanskom svetu. Na crkvenim saborima u Pjačenci i Klermonu 1095. g. Papa Urban II pozvao je na rat protiv muslimana za oslobođenje Jerusalima, obećavši učesnicima opraštanje svih grehova, pri čemu će ubijanje, pljačka, osvajanje novih poseda biti u potpunosti prihvatljivi, jer će žrtve svega toga biti nevernici koji bolje ni ne zaslužuju.

Vitezovi Templari

Prvi vojni red, Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, poznatiji kao Vitezovi Templari, je osnovan 1118, kao posledica Prvog krstaškog pohoda, da pomogne novom Jerusalimskom kraljevstvu da se održi od napada muslimana koji su se nalazili u okolini, i da osigura bezbednost velikog broja hodočasnika iz Evrope koji su pohrlili ka Jerusalimu nakon njegovog osvajanja.

Njihovo ime aludira na njihov istorijski štab u Omarovoj džamiji (Zlatna kupola,  Kupola nad stenom, Dome of the Rock, Qubbat es-Sakhrah) na Brdu hrama u Jerusalimu, koji su oni preimenovali u Templum Domini.

Omarova džamija, je jedna od najljepših u džamija u muslimanskom svetu,  najstarija postojeća muslimanska građevina i uopšte islamski spomenik.
Al Akša je džamija koja se se nalazi na mestu nekadašnjeg Solomonovog Hrama, koja je u vreme Templara bila poznata kao Palatium Salomonis.

Pošto očigledno postoji zabuna oko Kupole pod stenom i Al Akše, navešću par stvari.
Godine 638. Jeruslim se predao kalifu Omaru i tako pao u ruke muslimana. Za muslimane je Jerusalim bio sveto mesto gde se Prorok uspeo na nebo.
Omar je na mestu nekadašnjeg Solomonovoh hrama, (što muslimani ne priznaju) sagradio Kupolu nad stenoma (7 .vek) da bi zaštitio ovo sveto mesto.
To je takođe tradicionalno mesto žrtvovanja Isaka,  i Muhamedovo  uzdizanje na nebo.
A kasnije (8. vek), sagradio je džamiju Al Akšu (8. vek), koja je služila za molitvu.

Solomonov hram

Solomonov hramSolomonov hram je bio prvi hram drevne religije Izraelita u Jeruzalemu. Sagradio ga je kralj Solomon, koji je bio čuven po velikoj mudrosti, bogatstvu i snazi. Hram je do temelja srušen u 1. veku, nakon neuspele jevrejske pobune protiv Rimljana. Nakon razorenja, Jevrejima je bio zabranjen ulazak u Jerusalim. Nakon što su ga preoteli od hrišćanske Vizantije grad su zauzeli Muslimani, koji su na mestu nekadašnjeg hrama sazidali džamiju.

Prvi Solomonov hram sagrađen u 10-om veku pre Hrista.
Uništio ga je Nebukadnezar II u opsadi Jerusalima 587. pre Hrista.

Drugi Solomonov Hram je sagrađen 516 pre hrista.
Uništili su ga Rimljani 70 godine. Omarova džamije je podignuta na mesto hrama 691 god.

Zid plača ili Zapadni zid je zid i jedini ostatak nekadašnjeg Solomonovog hrama u Jerusalimu. Zid plača je popularan naziv u hrišćanskim zemljama, ali Jevreji ga nazivaju Zapadni zid.

Jovanovci (Vitezovi Hospitalci)

Jovanovci ili Hospitalci, je udruženje koje je počelo kаo bolnicа (eng. hospital) osnovаnа u Jerusаlimu 1080. dа bi se stаrаlа o siromаšnim i bolesnim hodočаsnicimа u Svetoj zemlji.

Nаkon osvаjаnjа Jerusаlimа 1099. u Prvom krstаškom rаtu postаlа je verski i viteški red kаko bi se stаrаlа i brаnilа Svetu zemlju.

Zvаnično je priznаt 15. februаrа 1113. u pаpinoj buli.

 

Podelite ovaj članak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *